Počelo je tako što je Anka htjela pljunut televizor, pilipsov, novi, neotplaćen. U mene mi sestra starija. Indicija radi. Više politikantskih nego političkih. A lijepo sam joj, nježno čak objasnila zašto gledanje i slušanje vijesti nije momentalno dobro za njeno mentalno zdravlje.
Nisam sigurna da je vodootporan, tevej, pa sam se pljuvanju usprotivila stoJički, sjedeć u stavu mirno. A onda je vel’ka Beba rekla da mi ima litrenjak crnog, i da se fatam pisanja večeras jer da je krajnje vrijeme. Da ima indicija da sam se ulijenila. A zna se da kad imaš indicije u ovoj familiji, a bome i obitelji, da su to vrlo ozbiljne stvari. Ne ozbiljne ko smrt, al smrtno ozbiljne. Istražit ćemo, analizirati. Pače upozoriti!
Indikativno sam frknula nosom I pitala da koje vino?! Imam nepremostivu odbojnost prema kemijanju nepoznatih počinitelja u bačvama. More mi uvalit neku pokvarljivu robu, sa natruhama voćne arome, mandarine rečimo, pa da za par nebuloznih riječi ostanem invalid do kraja mandata. Kućnog. Bog I batina nije mala stvar u ovoj kući. Godinama sam se borila za taj status, da ne kažem gazila. Mogu si valjda izabrat vino od kojeg neću imat žgaravicu.
I kad smo kod indicija, imal to ikakve veze s induciranom komom? Ne želim prejudicirat, ali men nekako zvuči slično. Bit u komi, znači komatozan, i imat indicije usto. Za neke s indicijama bi bilo bolje da su u induciranoj komi. Mirnije okruženje, humanije. Ne izaziva stres, indicijama.
Nije nešto al čovjeka veseli.