Priznajem, griješila sam.
Svaki put kad nisam rekla ono što sam mislila. I, svaki put kad sam rekla ono što sam mislila. I svaki put kad sam mislila ne ono što sam htjela već što su drugi željeli da mislim. I onda kada sam govorila ono što sam mislila da bi drugi željeli da čuju, i onda kada sam mislila da je ok da ne mislim. I onda kada sam mislila da je logično da drugi misle kao i ja. I što sam mislila da će u određenim situacijama reći da misle kao ja, makar i ne mislili. Jer mi je to mišljenje bilo životno važno. I, onda kada sam prestala misliti o tome što drugi misle da ja mislim, i onda kada uopće nisam mislila o tome što drugi misle. I kad mi nije bilo važno. A i onda kad nisam mislila da li drugi misle o onome o čemu ja mislim baš u istom vremenu i prostoru.
Bar mislim da sam griješila.