Pošto ne mogu o onome što sam radila danas, ja ću o onome što nisam.
Nisam ustala u osam i pol kako sam imala najbolju namjeru i9 navila sat, nisam sat ni čula. I, kad sam ustala nisam doručkovala, kao što je red i običaj, već samo strusila hektolitar loedenog čaja i kavu. Nisam imala gadnu glavobolju iako je bilo za očekivati na popijenu količinu crnog vina noć prije. I nisam se zaklela da neću nikad više. Nisam vozila polako po kiši kako to zdrav razum i određeni postotak invalidnosti desne noge nalažu, nisam psovala nikoga u prometu, i nisam pretjecala na punoj liniji. Nisam odrtijemala uobičajenih dvadeset popodne, i nisam bila grintava zbog toga. Nisam odlučila da nešto neću ili hoću na duže staze. Uopće ništa nisam odlučivala. I nisam zabranila drugima da odlučuju umjesto mene. Nisam htjela ići van večeras, pa je van odlučio da dođe do mene. Nisam imala pojma da je tako odlučan!
I nisam se pokajala, ni za što.
I nisam znala da uz neubrojivo postoji i neodgovorno stanje. I do ovog trena nisam znala koliko mi se to stanje sviđa.