Kaže Beba, ti si mi večeras baš za pisanja!
Dobra stvar, kad imaš kćer koja je dovoljno odrasla da te uputi, kad sam nisi od upućivanja niti bilo čega sličnog a jesi negdje blizu. Samo ti treba smjer, pravac te ne brine.
Ne znam kako ni zašto, ispričah joj večeras toliko toga što mišljah da nikada nikome neću. Ona je ja. dobro je da prepozna neke svoje postupke unaprijed. Dobro je da zna zašto, i kako. Dobro je da zna kuda. Bude li to upamtila, i računala s tim, nadam se da će joj biti lakše. Nadam se, neće je zaskočiti. Nadam se, olakšat ću joj.
I milijun riječi neizrečenih mojih. I još toliko slova. Treba mi vremena.
Imam pitanja bez odgovora…i odgovore na nepostavljena pitanja.
Život je…nedokučiv, čini se.