Nakon dvadesetminutnog trućanja o svemu i svačemu, fališ mi, kad dolaziš, ja sam ti sutra u Rijeci ‘ajd to zbiglaj pa idemo na pivo, itd., itd.
Ja: Pozvana sam na rafting.
Ona: Onaj novi?
Ja: Aha, a ko bi drugi?!
Ona: Kad se ide?
Ja: Nemam pojma, za desetak dana, ja ne idem.
Ona: Kako ne ideš? Zašto ne ideš?? Jesi li ikada bila?! Znaš li ti uopće koliko je to predivan doživljaj???
Na ovom mjestu odmaknem mobilni od uha, čekam da bujica prođe, pa uletim u pauzi.
Ja: Alo ženooo…Znaš li ti s kim pričaš? Ja sam ona sa reklame ” A nije bilo jabuke…”!! Ne pada mi na pamet da mrznem guzu po šumama i gorama, i rijekama kad smo kod toga, još manje da spavam pod vedrim nebom, i najmanje zbog nekoga koga još nisam provjerila u krevetu!!!
Ona: A jel’ mogu ja umjesto tebe?!
Ja: Što? Na rafting il’ u krevet?
Ona: Rafting, usput ti mogu provjerit’ i ovo drugo.
Ja: Ok, znala sam da se mogu osloniti na tebe u svakom trenutku. Vidimo se sutra.
Eto, zato mi toliko nedostaje.