Gledam pornić. I nemojte mi sad o moralnim dilemama, besposlen pop i jariće krsti, a ja sam trenutno besposlena. Što mi odgovara. Mada me ne treba dugo pustiti tako jer mi se besposlen mozak zaigrava i eto problema!
Uvodna priča od osamipo’ sekundi, pratim radnju. A nije da je nema. On je majstor nečega, ona domaćica kojoj će ručak izgoriti k’o da gledam. Ona kuha u štiklama i crnom čipkastom negligeeJu zbog čega joj se divim jer sam vizualni tip i trenutno vizualiziram sebe kako u istim tim štiklama zapinjem za onu podnu pločicu što strši u mojoj kuhinji i lomim i onu zdravu nogu. Horror. A ona je tako graciozna. Zavidim. On. On je sve ono što nijedan od majstora koji su radili kod mene kada sam renovirala kuhinju i kupatilo nije bio! E jesam baksuz, mrmljam punim ustima kikirikija koji obilno zalijevam crnim vinom i nehotice prizivam sliku mog keramičara od 140 kg dok lijepi pločice, stresam se. Bljak! Ok, idemo dalje, fokus Tajči, nikad od tebe moderne žene ovako!
Prisilim sebe da zanemarim scenografiju, taj kuhinjski stol ne izgleda ništa udobniji nego moj al’ opet, ja sam žena u ozbiljnim godinama možda je sad ovo IN a mene samo pregazilo vrijeme. Stvari se zahuktavaju, kao žena, držim njenu stranu i pratim joj reakcije, dobro njoj dobro meni, mislim. Na licu joj izraz odnekud mi poznat…Oooo da! Otprilike isti moj izraz lica kad idem na skidanje zubnog kamenca. “Izdrži malena”, poštapalica moje prijateljice je jedino što mi pada na pamet u ovom trenutku. Dobro je prošla ako joj ne spomene paučinu koju bi trebalo očistiti iznad kuhinjskih elemenata. To bi bila ultimativna romantika. Neprocjenjivo.
And just like that, shvatim. Nikad nije kasno. Mijenjam zalihe dobrog, dapače, fantastičnog seksa, za samo jednu noć vođenja ljubavi.
Žao mi je onih koji ne znaju razliku.