Jedini si pred kojim sam mogla biti svoja.
Kaže ona njemu mazno otpuhujući dim cigarete.
Foliraaaaa teeeee…luzeruuuuu… vrištim ja s kauča i dođe mi da hitnem pepeljaru u tevej. Na vrijeme se sjetim da nije više pod garancijom, a i teško bih objasnila kako se postavio ispred pepeljare u nezgodan čas.
Opet kasni alimentacija, više tvrdnjom nego pitanjem bocka moje veliko dijete, i priupita još bezobrazno, apaurin il’ Jack?
Mrš mala, mrsim kroz zube i ne kuliram ni sekunde. Čuj svoja, teško joj bit’ svoja, ni kučeta ni mačeta, ni kredita za stan, ni senilnih roditelja. Ne’š ti!! Dupe joj nije na potkoljenicama već taman tamo gdje treba bit. Sise joj nisu k’o uši koker-španijela već prkose sili gravitacije, poskakuju k’o Armstrong na mjesecu! Ne plaća zelenim već platinastim amexom, i ona će meni svoja!! I još pred njim svoja!
Hiperventiliram. Nije da sam ostala bez teksta, samo bez glasa.
Evo mami, zalij Jackom apaurin.