Kardinalna greška draga moja, kar-di-nal-na!
Ovo kardinalna na slogove ne ide u stvari njoj nego meni, ali ona to ne zna. Ja znam, kao što znam i to da nikakav savjet neće pomoći iako će ga tražiti. Poslušat će sve što imam reći, klimkat će glavom potvrdno šmrcajući u maramicu i pokušavat će prstima donekle ukloniti crne tragove maskare ispod očiju. Pristat će bez pogovora na još jedno pivo. Bude li veliko, neće ga popiti do kraja, neće izdržati. Ispričat će se svim postojećim i nepostojećim obavezama, ostaviti me samu za stolom i nestati dok si rekao ON! Ne trebam je pratiti da bih znala da stoji ispred kafića i zove ga na mobitel da se4 ispriča, što ga je izazvala. I da mu kaže da ona zna da je voli, i da on ni ne može drukčije nego da plane jer ona ima dugačak jezik, i da mu nikad više neće prigovarati, i da ne može bez njega. Taj dio nikad nisam osobno čula ali znam da ide tako nekako.
Do idućeg puta. Jer neke od nas nikad ne nauče. Žabac se poljupcem pretvara u princa samo u bajkama a i ti mora da su neki nezemaljski žapci jer ovi naši domaći se ne bi preobrazili ni na cmakanje od jutra do sutra sve da ih glavom princeza zabali. Žabac ostaje žabac. Makar pio šampanjac umjesto ustajale močvarne vode. Te, i takve muške žabe valjalo bi zarolati natrag u žabokrečinu odakle su i doskakutali, budući bi paniranje i pohanje bilo krajnje drastično, mada ne i neizvodivo.
Idući put, neću joj reći ni riječi.